ГЛАС ИЗ ПУКОТИНЕ
Готово је са тотализмом.
Задужен сам да кажем
неколико пригодних речи
поводом Удружења књижевних мољаца
и њиховог чувеног жирија
на челу са крапинским дугоносим
археоптериксом и балканском примадоном.
Варљиво је доба било,
укус поезије је као укус лошег бостана.
Доделише награду себи сличнима,
чувеним будалетинама. Као што су
чинили последњих неколико деценија.
Кртице, ливадске штеточине.
У ствари, кртице имају лепо крзно,
а њихова су лица развалине лицемерја.
Готово је са тотализмом,
али не и са његовим копиланима
рођеним у вукојебинама.
Усред бесплодног раздобља
дужег од варљивог кишног лета,
они телале о погрешним људима, маргиналцима…
(Среда, 17. март 1999.)
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА 