Затим, према светлости

ЈЕДНО ОД АКТУЕЛНИХ ПИТАЊА И ДАНАС, И ОДГОВОРИ

– Да ли вас забрине околност да се још увек није нашао издавач, предузимљиви издавач, за 6. или 7. издање ваше антологије српске поезије 20. века? Или, рецимо, размишљате ли о томе да ли ће се и када појавити издавач за Прототип вашег целокупног опуса?

11. Не брине ме што још увек нема на видику правог издавача за 6. или 7. издање антологије српске поезије 20. века “НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра”. Дигиталне верзије су објављене у ПДФ формату на ЦД “Архив трговаца светлошћу” и тако сачуване за будућност, која ће, верујем, имати више слуха и за такву врсту вредновања.

050. Исто то бих могао да кажем и за 43 књиге Уметности махагонија. Осим што су публиковане на споменутом ЦД, те књиге се могле читати и бесплатно копирати са Веб сајта ЗАВЕТИНА током 2004 – 2005. године.

051. На споменутом ЦД објављена је и једна Антологија опалог лишћа (антологија оних песама и песника који су “отпали” из коначног издања “НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА…” Такво издање, када би било одштампано сутра или прекосутра, у 10. 000 примерака, могло би донети леп приход евентуалном издавачу. А много неспоразума и невоља састављачу)…

Да ли посумњате понекад да је ваш труд , и као издавача (часописа, ваших дела), и као писца, узалудан? Зар вас не заморе муке око издавања; и колико је драгоцене животне и стваралачке енергије потрошено на издавање, а не на стварање? Зашто данашњи писци нису имућни?

12.Не једном, него више пута посумњах да је мој труд ,и као издавача (часописа, сопствених дела), и као писца, узалудан. Било је периода када сам осећао да су ме замориле муке око издавања; ко може да измери колико је драгоцене животне и стваралачке енергије потрошено на издавање, а не на стварање?

052.Ракић је у своје време објавио, о свом трошку, своју књигу. Наравно, једна је ствар објавити само једну књигу својих песама о свом трошку, као што је чинио Ракић, али је сасвим друга ствар објавити читав један опус, преко четрдесет и нешто књига, преко 500 шт. табака!

053. Овде је све могуће. Нема сабраних дела (још увек) Винавера. Али је један исти београдски издавач штампао сабрана дела двојице млађих приповедача- мутаната.

054. Достојевског није игнорисала само књижевна критика његовога времена, већ су га омаловажавли и уредници часописа, којима је нудио своја дела. Грофу Толстоју су плаћали три пута скупље шт. табак, Тургењеву и Гончарову и по два пута скупље него Достојевском… Од споменутих руских писаца уредници су поручивали, а Достојевски је морао да нуди испод цене своје рукописе!! Зар се то није одувек догађало, не само у Русији, него и другде, у Француској и Србији? Питате и : зашто данашњи писци нису имућни? А ја бих да приупитам: на које данашње писце мислите? На оне који живе и раде у Америци, Канади, Бразилу, Аргентини, или на оне из Француске, Немачке,Шпаније, Енглеске?Или, можда, имате у виду писце из Србије? Постоје и имућни писци; код неких од њих се иде и на ћабу…

055. Питање је можда требало да гласи овако: Зашто у Србији данас нема више имућнијих писаца? Више разлога постоји за то. Један је и овај: Што међу данашњим издавачима нема предузимљивијих и храбријих људи. Што се овде још нико не усуђује да рескира и штампа једну књигу у 100. 000 примерака.Тако да је једна Ана Достојевски, као издавач дела свога мужа, пре само сто година била бољи издавач него данашњи издавачи (…)…Србији и у 21. веку недостају предузимљиви потомци Геце Кона, Станислава Винавера…

055 а. Ове године су, додуше, два високотиражна дневна листа у Србији почела објављивање појединих наслова, са почетним тиражима од 50 и 120. 000 примерака, што је добро. Кажу да заинтересовани читаоци, иако осиромашени, исцрпу овако високе тираже за неколико дана. Да ли увек?Погледајте, ипак, ко је на том списку од домаћих писаца… И докле ће то трајати?…

056. Коме сам могао, данас и овде, да понудим Уметност махагонија,43 наслова обима преко 10.000 шт. страница? Зар ме не би гледали као чудака, као да та дела уопште нису ни написана!… Штампајући Опус Уметност махагонија неки предузимљиви издавачи могли би се обогатити …

057. Почетак 1873. године, остао је Ани Достојевској “у посебном сећању захваљујући изласку првог романа који смо објавили у свом издању. Био је то роман Зли дуси. Тиме је ударен темељ оснивању наше заједничке издавачке делатности, најпре моје и Фјодора Михаиловича, а после његове смрти – само моје, делатности која је трајала тридесет и осам година” (А. Достојевски : Успомене 1, Београд, Просвета, 1977, стр. 266- 267).

058.Стицајем околности, 110 година после тога (1983), објавио сам (уз помоћ моје прве, покојне жене Миљане) први роман “Дневник за Сенковића” у 1500 примерака и растурио читав тираж за непуних шест месеци! Због пропуста у штампарији, цена књиге је морала бити снижена, и продаја није донела очекивану добит. Штампањем тога романа, ипак, ударен је темен камељац Мобаровог института. У оквиру Пишчевих издања објављен је не мали број мојих књига.

059. Највећи тираж достигао је мој роман “Трговци светлошћу” (1998). Издавач није поново штампао тај роман, ни када је исцрпљен тираж. Нисам имао срећу ни са тим, а ни са другим издавачима…

060.Поједини српски издавачи – последњих година – утркиваху се у доштампавању књига писаца мутаната, који ће бити заборављени… Да ли се ишта променило у издавању књига последњих век и по? Књижар А. Ф. Базунов платио је породици Достојевски за књигу “Вечити муж” (у 2000 примерака) – само – 150 рубаља, а за право објављивања романа “Зли дуси” нудио је “свега петсто рубаља, с тим да нам га исплати у току две године” (по сведочењу Ане Достојевски). Треба преговарати са издавачима и треба истовремено одлучно и свим допустивим средствима гањати гусаре- издаваче!

– Шта мислите о џепним издањима песама?…Да ли бисте, у будућности, волели да видите објављене ваше песме из романа и других књига у посебној књизи?…

13. Песме из мојих романа, не све песме, него пробране, штампане у малом џепном издању у 100. 000 примерака, предузимљивом издавачу, донеле би прилично новца. Зашто не понудим право неком од тзв. великих издавача да у посебној књизи објаве те песме?

061.Песме из мојих романа већ су – публиковане. Постоје дигитална (електронска) издања мојих песама из романа “Ујкин дом”, “Дневник за Сенковића”, “Влашке гозбе” и “Вашара Хипербореје”(….)*

___________

(Из једног недовршеног и необјављеног разговора са песником [Белатукадрузом ])

ЛеЗ 0006660

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s