Салаши, околина салаша – питкија
од сока боровнице, од кваса;
наставиће се, наставља се
бекство одавде, као од ужаса.
Како је овде било уочи
последњег рата! На падине су, ко снег,
падала непрегледна стада бела.
Шездесетак фијакера, свирачи, иха,
уз прасак преломача и песму,
по бадњак, из суседних села,
долазили су. Већ годинама
не долази нико. Зар
су изумрли, или забрањени обичаји?
„Трте мрте – кажу – јебо вајду ћар!“
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА 