Мајстори

1
 
Само је још један од старих мајстора
преостао, и каже : “ Пиши, сликај, ради неуморно,
и не секирај се; видећеш, отимаће се о тебе…“
Они што долазе? Друштво спорно, на прегнуће орно?
На вашару у августу , у магновењу, претрнух
кад угледах очи једне као пред хусарима.
Чега се поплаших? Сусрета? Лепоте.
Да ће припасти разбојницима, гусарима?
Не, не бојим се војске, поручника ни генерала.
Ни ратова; они су, на жалост породили,
све оно што су овде дуга раздобља
и непризнати генији стрпљиво оплодили.
Обнова или наставак покиданих нити
не долази од полета, завичаја, већ из гробља…
 
2
 
Шта овде значи : постојати, бити?
Нека се ни у шта не петљају вечни шегрти.
Њих је одувек било и биће више
од пепела, струготине, мутивода и смрти.
Вечним шегртима је старешина не Мајстор
стари, већ пробисвет – Велики Ћопави Шегрт.
Он је успоставио Ред, кога се они држе
као пијани плота. Пореметиће све Смрт.
Смрт ће довести много тога у право стање.
Не бојим се Хераклитове реке, чак ни лудила.
Вечна љубав и пролазност су моје имање.
Узалуд ме је околина, фамилија, судбина кудила.
Уметност је жртва, што највишем тежи.
Лепота вечно и пролазно држи у равнотежи…