Зар да пред Будућношћу лаже и крије?
Зашто? Све је то довољно далеко од строге
свести, истинољубиве – од Дрвене Марије.
Срце ме вуче изван стега, у вртлоге.
У прожимања садашњег, прошлог и будућег.
Тиранија парохија једнака је калупу сваке тираније.
Велики су овде тобож велики, због немогућег
ретардираног културног монопола бораније.
Пре ће устати из својих некропола Келти
са висова хомољских – Малог и Великог Врања.
Него што ће се сетити претходних знања,
древних, изгубљених. До превирања
ће доћи овде прекасно, кад се помере кости
мртвих : јер жив песник се на њих ослања…
Lepo i duboko. Jednostavno sa puno energiije i promišljanja. Zamorno i epski ali tačno bez predumišljanja. Iskreno i korenski. Slava Tebi Bože!