Наша је љубав долазила као вал за валом…, а расцветавала се нагло као трешње. Али и у тренутку када се већина пупољака развила, у мени је стално тињала нека потајна сумња, која је ретко кад долазила до изражаја, али се као необјашњив тамни осећај таложила у дубини, као померање финог ситног песка на дну зеленкастог провидног вира кад га кроз густо лепљиво лишће обасја радосно сунце летњег јутра. Доле, на дну, види се: непрестајно нечујно гомилање ситног песка у мали мрки обли брежуљак прошаран сребрнастим или златастим опиљцима…
… и тако даље…. *
__________
* из необјављених бележака (1973)
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА 